Даљински приступ у окружењу здравствене заштите и медицинских уређаја односи се на могућност приступа и управљања медицинским системима, уређајима и подацима са локације ван физичких просторија. Како све више и више типова медицинских уређаја постаје интероперабилно, жеља произвођача да искористе даљински приступ ради побољшања поузданости, смањења трошкова и побољшања услуга за кориснике постала је уобичајена.
Овај екосистем услуга обухвата различите функционалности као што су ажурирање софтвера на даљину, дијагностика, поправка, помоћ, обука, проактивно праћење и предиктивно одржавање. Међутим, даљински приступ такође уводи мноштво ризика и изазова, посебно у погледу безбедности и усклађености.
Један од примарних изазова повезаних са даљинским приступом је недостатак успостављених протокола и стандарда. Са бројним средствима и методама које се користе за даљински приступ, постоји хитна потреба за свеобухватним политикама које би управљале овим активностима и ефикасно контролисале ад-хоц методе. Поред тога, необезбеђене мреже представљају значајну претњу, потенцијално дозвољавајући злонамерним актерима да се инфилтрирају у инфраструктуру пружаоца здравствених услуга и систем удаљеног техничара.
